Don't worry,be happy!!!

Don't worry, be happy!!!
 
HomeHome  CalendarCalendar  PortalPortal  FAQFAQ  SearchSearch  MemberlistMemberlist  UsergroupsUsergroups  RegisterRegister  Log in  

Share | 
 

 Znate li sta jedete?

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
Admin
Admin
Admin


Number of posts : 204
Age : 30
Registration date : 2008-07-20

PostSubject: Znate li sta jedete?   Wed Jul 23, 2008 5:06 pm

Da, svi mi volimo i čips, i slatkiše i gazirana pića, i salatne prelive, ali... Toliko se aditiva i hemikalija krije u hrani, da ih je gotovo nemoguće izbeći. Neki od njih su bezbedni, neki poboljšavaju nutritivnu vrednost hrane, ali neki od njih su zaista opasni. Evo šta se može naći na pakovanjima namirnica i kratko objašnjenje o svakom od njih.

Prirodne arome Na kutiji su označene upravo tim imenom, a nalaze se u keksima, zamrznutim gotovim jelima, slatkišima i drugde. Reč je o većem broju supstanci koje nisu hemijske i nisu veštačke, ali se dobijaju iz koštunjavog voća i žitarica, a neki od njih mogu uzrokovati alergije. A što se tiče vegetarijanaca, upozorenje: ponekad je izvor ovih ukusa meso ili neki drugi životinjski proizvod. Ako ste zabrinuti, i posebno ako ste podložni alergijama, pozovite proizvođača - mnogi od njih na pakovanju navode besplatan broj - i raspitajte se.

Veštačke boje Na pakovanju su označene kao žuta br.3, plava br. 2, zelena br. 6, crvena br. 4 i tako dalje. Nalaze se u gaziranim pićima, želatinima, slatkišima itd. Neke studije povezuju veštačke boje sa širokim spektrom zdravstvenih problema, uključujući rak, hiperaktivnost, tiroidne tumore i alergijske reakcije. Hrana koja sadrži veštačke boje često ima malu ili nikakvu nutritivnu vrednost. Najbolje ih je izbegavati i jesti voće ili tamnozeleno povrće.

Hemijski kokteli Najčešće nisu navedeni na pakovanjima, a nalaze se u proizvodima koji nisu organski gajeni, tj. u komercijalno gajenom voću i povrću. U staklenicima se biljke prskaju raznim pesticidima, hemijskim đubrivom, insekticidima... kako ih ne bi napadala gamad. Ostaci ovih hemikalija lako dospevaju u hranu, a studije ih povezuju sa kancerom i defektima fetusa. Treba podrobno prati voće i povrće, najbolje pod mlazom vode ili u vodi sa blagim rastvorom sode bikarbone. Ako možete, kupujte organski gajene proizvode.

Natrijum nitrit Naznačen kao takav, nalazi se u procesiranom mesu, uključujući slaninu, šunku, viršle, nareske i usoljenu govedinu. U stomaku u dodiru sa želudačnom kiselinom proizvode nitrosamine, karcinogene supstance povezane sa tumorima na pankreasu, bešici i mozgu. Najbolje je jesti sveže meso ili kupovati prerađevine bez natrijum nitrita. Pažljivo pogledajte etikete.
Kukuruzni sirup Poznat pod imenima visokofruktozni kukuruzni sirup, skrob, kukuruzni zaslađivač. Nalazi se u zamrznutim namirnicama, slatkišima, hlebu, sosovima, kečapu itd. Povećava rizik od dijabetesa. Podstiče prežderavanje jer njegova hemijska struktura inhibira impuls sitosti da stigne do mozga. Može povećati trigliceride u krvi. Limitirajte unos na 10% svih kalorija koje dnevno unesete.

rBGH Ispod ove skraćenice se krije rekombinovani hormon rasta govečeta. Nalazi se u mlečnim prozvodima jer farmeri ubrizgavaju ovaj hormon životinjama kako bi povećali prinose. Istraživanja su ga povezala sa kancerom prostate, debelog creva i dojke. Probajte da pijete mleko koje na etiketi ima jasno naznačeno da u njemu nema rBGH ili se prebacite na sojino ili organsko mleko.

Mononatrijum glutaminat (MNG ili MSG) Naveden kao ekstrakt kvasca, želatin, teksturizovani ili hidrolizovani proteini, kalcijum kaseinat, natrijum kaseinat. Nalazi se u ogromnom broju namirnica, uključujući čips, supe iz kesice, salatne prelive, brzu hranu i gotova jela. MNG utiče na nervni sistem i čini vas gladnijim nego što zaista jeste. Može da izazove migrene.
Pažljivo, vrlo pažljivo čitajte sastojke, čak i kada piše da nema MNG, on može biti naveden pod nekim od drugih imena.

Natrijum Naveden kao so, MNG, soda bikarbona, a nalazi se u mesu, jajima i mlečnim proizvodima i u skoro svoj procesiranoj hrani. Unos natrijuma ne treba da pređe 2,4 grama dnevno, ali se često unosi najmanje 3,3 grama. Podiže krvni pritisak, a najbolje je smanjiti unos i začinjavati hranu travama i začinima umesto soli.

Omega-6 Navedena kao linoleinska kiselina ili ulje od suncokreta, susama, kukuruza i soje. Nalazi se u zamrznutim i procesiranim namirnicama. Omega-6 nije štetna i na svaku omega-3 masnu kiselinu koju unesete, trebalo bi da unesete tri omega-6 masnih kiselina. Problem leži u tome da se u zapadnjačkoj ishrani, ova razmera penje na između 10:1 do 20:1. Velike doze mogu da povećaju krvni pritisak. Jedite manje procesirane hrane.

Zasićene masti Navedene kao delimično hidrigenizovano ulje, a nalazi se u krekerima, keksima, margarinu. Ove masti privremeno podižu loš LDL holesterol, a smanjuju dobar HDL holesterol. Proizvođači nisu obavezni da navedu količine manje od 0,5 grama, što i nije mnogo, ali ako pojedete više od jedne porcije, unos zasićenih masti se povećava.
Back to top Go down
View user profile http://be-happy.foromotion.net
 
Znate li sta jedete?
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Don't worry,be happy!!! :: Ozbiljne teme :: Kulinarstvo-
Jump to: